ПРИЧА БЕЗ НАСЛОВА

Читава вечност је прошла док се није огласило звоно на вратима. Увек је тако када сам напет, нестрпљив, напола луд. Док ходам собом, ходником, губи се тежина у ногама али зато ова у глави расте, као да ће експлодирати. Ја сам мушкарац број 3, одмах после норлмалног који је на месту број 1 , наравно, и после нормалног породичног који је на другом месту. Немам породицу, немам здрав разум који би ме задржао на површини. Тонем и отварам врата. Увек је исто, прво осетим мирис девојке, удахнем пуним плућима, задржим дах и отворим врата довољно да се овлаш дотакнемо док пролази. Пропусница која је девојци потребна је једноставна…само стрпљење док се играм са њеним стопалима. Она мени време и чарапе у којима је дошла, а ја њој новац. Док одлази ка соби, пратим је погледом само од струка на доле, можда чак и ниже, колена, листови и за сада ципеле. Уживам у звуку, куц, куц, потпетица. И глас…као пратећа мелодија док сам нестрпљив, ишћекујем, вапим…Сваки план шта ћу учинити, како се задовољити, уживати, истог тренутка нестаје…знам само да желим. Педерко, како су ме раније звали, био је искрени љубитељ жена, можда само мало другачији. Обожавао сам жене, али сам се бојао да то покажем па је све остало само истина за мене самога. Било је само једном, давно, на брзину, док сам припремао испит за пријем у средњу школу. Мамина најбоља пријатељица стење на мени, док седим над лектиром, само извађен курац, болно пресавијен преко гаћица и панталона. Деколте који открива расцеп између великих сиса, склањам поглед, слика на зиду, са друга стране употребљени тигањ и шерпа са туфницама…Глаголи, придеви, падежи,увод, разрада и ….изливам се право у њену пичку. Положио сам пријемни али нисам превазишао стид приликом сваке наредне посете мамине пријатељице. Као ни пред другим женама које сам касније сретао. Скоро да сам неговао тај стид. Кажем, да се задовољим…њено задовољство је релативно, скоро непостојеће, када помислим на новац све друго нестаје, добиће га, не престајем да се трудим, ослушкујем њено дисање, понекад када скупим храброст погледом потражим знак уживања на њеном лицу. Никада не позивам исту девојку. Избор обуће и одеће је њена слободна воља. Никада ми се није десило да нисам задовољан чарапама, иако не нагласим да је то важно, дозвољавам да ме изненаде. На кревету, у спаваћој соби, великом, француском, сјаји се гомила провидних кесица са чарапама свих жена и девојака које су ме посећивале годинама. Чудно…никада нисам помислио да је то необичан хоби. Она седи удобоно заваљена на фотељи, увек нешто пита не би ли разбила постојећу тишину, њој непријатну, мени потребну. Не одговарам. После неког времена она схвата да не желим да причамо. Не желим да било шта омета моју пажњу, као ни да разводни сокове мог ума. Прилазим и намештам њене ноге, једну преко друге, тако да стопало виси у вадуху. Седам на под и полако се пружам леђима пратећи погледам стопало које се љуљушка, хипнотисан. Неудобност мог положаја ме додатно узбуђује, али тренутак када угледан ружичасти, сјајни табан изнад лица чини да све постане таман како желим. Гледам га, обухватам прстима и примичем лицу, њушкам, врх носа је међу прстима, мазим се са њим. Осећам како се табан грчи, прсти благо , скоро неприметно савијају услед струјања ваздуха из мојих ноздрва. Симпатично, скоро блиско, познато, тренутак опуштања. Уснама прелазим преко сваког центиметра коже, овлаш,нежно, иако бих га због налета узбуђења ставио целог у уста, наквасио пљувачком, сисао, прогутао. У том тренутку ми се чини као да успевам да усмерим сво узбуђење из вилице у своје препоне, не штедећи нити један део тела, ватра проналази сваки кутак и ја горим. Ништа се не дешава мимо мене, осећам све, тело које пламти, исијава и напето ишчекује, као и свесност табана који се мешкољи међу мојим прстима. Масирам га, усне верно прате јагодице, жмурим. Прсти, мекано јастуче испод њих, табан средином, па сваком ивицом посебно, горе, доле, све до пете, онда глежњом до горње стране пратећи жиле које воде равно до сваког прста. А онда….језиком покушам између њих, тада ми се учини као да се девојка цимне, чујем како зајечи. Можда ми се само учини. Језиком стижем до малог прста, усисавам га у уста, кружим око њега, дрхтећи, опуштен и напет у исто време. Тај осећај је оно што ме тера, гони, мучи а опет чини јако срећним и испуњеним, та амбиваленија је моја инспирација. Стрпљиво и са пуно пљувачке сисам сваки прст посебно, колико ми чарапе дозвољавју, држећи табан негде на средини и лагано га стискајући, уз цоктање и стењање, тада осетим као да ћу свршити и наквасити гаће, сперма се ускомеша, курац почне болно да пулсира и влажи. Нееее! Не желим сада да свршим. Новац увек оставим на комоди поред улазних врата, девојка може да га види приликом уласка и тако да буде сигурна да ће бити плаћена. Биће опуштена. Никада не свршим пред девојком која је у посети, чекам да она оде, а пре тога уживам у скидању чарапа које ће ми оставити као поклон, залог, успомену. Волим њихово шуштање, тај звук док клизе преко коже, све до глежња, ту престаје јер је чарапа влажна, девојка руком хвата задебљање на прстима и једним потезом је скида. Језиком настављам уским, влажним путевима усана на табану, врхом па целом дужином, могао бих тако читаву вечност, уста никако да се осуше, све више балавим, осећам колико ми је лице око усана влажно и клизаво. Пета, стављам је целу у уста, стопало клизи, чарапа је натопљена, стискам га све јаче, ватра у мом стомаку постаје неподношљива, снажна. Узимам оба стопала у руку и намештам на груди, жмурим. Осећам мирис, који није само мирис њених стопала, већ помешан, моје пљувачке, обуће у којој је дошла, нових чарапа које је обукла, и све то, било је превише, превише. Никада не оперем чарапе пре него ли их упакујем у провидну кесицу са зип затварачем. У посебним тренутцима, увек могу да уживам њушкајући их, мазећи лице и главић њима, и никада не свршавам у њих. Мада снажно пожелим. Као сада, док табанима прекривам сваки део свог тела, бутине, стомак, груди, рамена, листове, и свој тврди курац. Ускоро ће све бити готово. Ускоро…Она хода по мени, осећам топлину табана, не и њену тежину. Ускоро…Пета је на јајима, прсти на главицу, тежина њеног тела недозвољава курцу да се помера, притиснут је уз мој стомак. Ускоро…Клацка се на мени, пребацује тежину са једне ноге на другу, остајем без ваздуха..Подижем руку и то је био знак да је игра готова…Осећај који имам, лудило које је захватило читаво моје тело, дозвољава ми да чујем како седа на столицу, отварам очи, она скида чарапе, шушти, искрице у угловима ме терају да зажмурим, чујем како одлази. Сперма, ослобођена, напокон, у јаким млазевима штрца по поду док клечим, било је довољно само једном га снажно стиснути. Осећам како не престаје да цури док се присећам свега што се вечерас десило. Гомила кесица са чарапама познато шушти док се намештам у кревету, ево још једне успомене. Кратке памучне, свилене самодржеће, хула хопке у разним бојама, спортске беле, ципкане, са савом, са разним дезенима. Када пожелим интезиван мирис мојих пријатељица, само их попрскам водом и ставим у микроталасну. Необично…али такав сам. Желим да заспим.

ГОГА


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *